Ajkula – legenda i stvarnost

Prva stvar koja padne na pamet većini ljudi kada kažu „ajkula“ su zastrašujuće priče o napola pojedenim neopreznim plivačima ili krvavi snimci iz filma „Ajkula“. U stvari, među ogromnom porodicom ajkula, vrlo je malo zaista opasnih. Umesto toga, ajkule postaju plen ljudima, koji ih u velikim količinama love zbog mesa, jetre, masti, peraja i hrskavice.

Za sada su naučnici nabrojali oko 460 vrsta ajkula, gde su vrste toliko raznolike da se izgled mnogih „članova porodice“ apsolutno ne poklapa sa našom predstavom o ovim predatorima.

Koji su razlozi za takvu raznolikost ajkula sa zajedničkim precima? Glavna stvar je da su različiti uslovi života, raznolikost oblika i veličina ajkula povezane sa njihovim staništima i načinom života.

Hrskavičave ribe Chondrichthyes su najstarije među ribama. Preci ajkula živeli su u devonskim morima 410 miliona godina pre nove ere. Uz nekoliko izuzetaka, sve hrskavičave ribe, uključujući i ajkule, žive u slanoj vodi.

Patuljci i džinovi

Dužina najmanje ajkule koja se nalazi na Filipinskim ostrvima je samo 15 cm. Mustelus canis, „patuljak“ lakog repa, je nešto veća – od 25 do 35 cm.

Džin među ajkulama je kit ajkula (Rhincodon typus), dužina joj je 14 metara, težina 10 tona, dok je „na dijeti“ hrani se malim planktonima iz morske vode.

Najveća kit ajkula je ulovljena 11. novembra 1949. godine u Pakistanu, u blizini ostrva Baba, u blizini Karačija, i bila je dugačka gotovo 13 m, obima 7 m u najdebljem delu tela i težine oko 20 tona.

Tokom istraživanja dubokog mora pronađen je fosilizovani zub megalodona, izumrle ajkule, koja je bila dvostruko veća od moderne velike bele ajkule.

Kit ajkula nema prirodnih neprijatelja, ima apsolutno mirnu narav, okeanografi su uspeli da hodaju po leđima ovog džina i čak da mu pogledaju u usta.

Najmanje i najveće ajkule nisu opasne za ljude. Najveću opasnost predstavljaju predatori od 3 do 6 metara, koji se lako mogu nositi sa osobom prosečne visine.

Ajkule dalekoistočnih mora

U dalekim istočnim ruskim morima, u Ohotskom i Japanskom moru pronađeno je više od 12 vrsta ajkula, uključujući i one opasne po ljude. Japansko more nastanjuju ajkula kostelj, losos ajkula, ajkula čekićara, crnorepa ajkula, mako ajkula, morska lisica, japanska ćilim ajkula i Mustelus manazo, velika bela ajkula i druge vrste. Najopasnije za ljude su mako ajkula i velika bela ajkula.

Kostelj ajkule se leti često pojavljuju kod obale Kamčatke. Spolja, one nalikuju vretenu, ovaj oblik tela im omogućava da razviju veliku brzinu. Kostelj ajkule su dobile ime po prisustvu oštrih bodlji ispred leđnih peraja. Ove ajkule su male veličine, u proseku oko metar, i teže do 10 kg. Kostelj ajkule žive dugo, 30-40 godina.

Poput mnogih hrskavičavih riba, kostelj ajkula aktivno se lovi. Sve do sredine prošlog veka, lovili su ih u ogromnim količinama za proizvodnju vitamina A iz jetre ajkule, a zatim su naučili da veštački sintetišu vitamin A i njihovo interesovanje za ajkule je postalo sve manje.

U poslednje vreme se kostelj ajkula lovi za jelo, njeno meso se može kuvati, pržiti, konzervirati, dimiti. Supa od peraja ajkule popularna je u kineskoj i drugim azijskim kuhinjama.

Oporavak zglobova

Sredinom prošlog veka pojavilo se mnoštvo članaka koji su navodili da hrskavica ajkule leči rak. Nažalost, čudo se nije dogodilo, hrskavica ajkule još nije postala lek za rak. Međutim, brojne studije potvrđuju visoku efikasnost lekova iz hrskavice ajkule za bolesti zglobova.

Osteoartritis (internacionalni naziv osteoarthritis) jedan je od pet glavnih uzroka privremene invalidnosti, a artroza zgloba kolena (gonartroza) i zgloba kuka (koksartroza) često dovode do invaliditeta kod ljudi u jeku snage; svako pokretanje obolelog zgloba je otežano, kvalitet života naglo pada. To se dešava kada dođe do abrazije hrskavičave površine zgloba i nedostatka lubrikantne sinovijalne tečnosti.

U osteoartritisu, zahvaćeni su i hrskavica i susedna kost i ostale zglobne strukture (ligamenti, zglobna čašica, susedni mišići i tetive). Većina lekova ima za cilj ublažavanje bola, ali nemaju efekat obnavljanja funkcije zglobova. Glavna stvar u lečenju bolesti zglobova je zaustavljanje propadanja hrskavice, smanjenje inflamacije, normalizovanje metaboličkih procesa u tkivima i naravno, smanjenje bola u zahvaćenom zglobu. Hondroprotektori, supstance koje sadrže komponente hrskavičavog tkiva, dizajnirane su tako da mu pomognu da normalno funkcioniše.

U tu svrhu, stručnjaci su pokušali da koriste hrskavičavo tkivo različitih životinja, ali pokazalo se da hrskavice morskih vodenih organizama, uključujući i ajkule, sadrže korisne supstance u optimalnoj kombinaciji i telo ih brže apsorbuje. Štaviše, apsorpcija prirodne hrskavice je mnogo bolja, ali se obrađuje pomoću savremene metode, enzimske hidrolize.

Istraživanje je pokazalo da hrskavica ajkula sadrži mnogo različitih oblika hondroitin sulfata, koji neguju ljudske zglobove i usporavaju njihovo propadanje zglobova. Naučnici sa Dalekog Istoka su koristili kombinaciju enzimske hidrolize hrskavice ajkule i drugih morskih životinja da bi stvorili proizvod ARTROFIŠ. Delotvoran je i u lečenju osteoartritisa i u prevenciji ove ozbiljne bolesti.

Ne čekajte da zglobovi počnu da Vas bole, ojačajte ih i podržite na vreme!

ARTROFIŠ

Prirodni morski hondroprotektor za zdravlje zglobova.

KUPI ONLINE

Odobrilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, rešenje br. 19974/2021 od 18.02.2022. godine.

Rešenje

Pročitali ste članak: „Ajkula – legenda i stvarnost“
Mirijam Soldatović-Buneta, Doktor More