Dodaci ishrani

Multivitamini i dodaci ishrani

Dodaci ishrani. Decenijama su stručnjaci tvrdili da nema potrebe za konzumiranjem multivitamina I dodataka ishrani, opravdavajući to činjenicom da svi vitamini i minerali  nalaze u hrani i da tako ulaze u telo, zajedno sa hranom.

Ova činjenica je tačna, ako se uzme za primer idealna situacija gde ljudi unose svu vrstu hrane koja im je potrebna i da ona nije obrađena na raznorazne načine.

Međutim, rezultati Američkog lekarskog udruženja kategorički su opovrgli čitav niz utvrđenih medicinskh činjenica i zaključci su sledeći: ljudi koji ne dobijaju dovoljno vitamina I mikroelemenata više su podložni svim vrstama hroničnih bolesti, uključujući rak i srčane bolesti. Stoga su autori preporučili da svi odrasli Amerikanci bez izuzetka redovno uzimaju dodatke ishrani kao podršku za njihovo zdravlje.

Mi se pitamo zašto pravilna ishrana nije dovoljna?

Dodaci ishrani

1. razlog

Prvi razlog je siromaštvo tla iz kojeg raste voće I povrće koje se jede. Ako tlo sadrži malu količinu hranljivih sastojaka, tada će i plodovi dobiti supstance, koje su nama potrebne, u nedovoljnoj meri. Da bi zemljište popunilo zalihe potrebnih elemenata, mora se odmarati svake treće godine. Ali fokus agrobiznisa na profit doveo je do sadnje i berbe povrća i voća nekoliko puta godišnje, plus korišćenje raznoraznih hemikalija, vodeći računa samo da izgledaju što privlačnije I da mogu duže da leže na policama u prodavnicama.

Doduše savremeni farmeri oplođuju tlo vrlo ograničenom količinom hranljivih sastojaka – pretežno azotom, fosforom I kalijumom. Ova tri elementa, kao što je primećeno, doprinose rastu velikih I lepih plodova, međutim, postoje desetine drugih važnih supstanci bez kojih ljudsko telo ne može biti potpuno zdravo. Takođe, još jedan faktor u iscrpljivanju tla su kisele kiše i zagađenje (čak i relativno male količine kiselih padavina dovode do toga da tlo gubi hranljive materije koe sadrži).

Dodaci ishrani

2. razlog

Drugi razlog je skladištenje I obrada hrane pre konzumiranja. Prerađena hrana je uglavnom lišena većine hranljivih sastojaka prisutnih u njima. Naučnici su sproveli eksperiment, izmerili su količinu flavonoida (antioksidansa) koja je ostala u brokoliju nakon kuvanja na 4 najpopularnija načina. Kuvanje je dovelo do gubitka od 66% prvobitno dostupnih hranljivih sastojaka, kuvanje u ekspres loncu – 47%, nisu izgubljeni samo flavonoidi, već saponini i askorbigen – glavni antioksidansi protiv raka. Međutim, povrće kuvano na pari izgubilo je samo 11% gore navedenih antioksidanata.

Dodaci ishrani

3. razlog

Treći razlog su teškoće sa varenjem. Čak i ako moderna osoba redovno jede zdravu i korisnu hranu, njeno telo i dalje ne može da je apsorbuje u potpunosti. Jedan od uzroka poremećenog varenja je nedostatak dovoljno enzima u ishrani. To je zbog činjenice da se konzumira visoko prerađena hrana u kojoj nema više enzima. Hrana se takođe loše žvaće, što otežava rad digestivnim enzimima. Ili peru hranu sa previše tečnosti, što ispira enzime.

Dodaci ishrani

4. razlog

Četvrti razlog su povrede. Fizičko oštećenje kože i kostiju povećava potrebu za cinkom, kalcijumom, vitaminom E, vitaminima A, B i drugim hranljivim materijama uključenim u mehanizam popravke ćelija.

Dodaci ishrani

5. razlog

Peti razlog je stres. Hemijski, fizički ili emocionalni stres povećavaju potrebu organizma za vitaminima grupe B i C. Zagađenje vazduha povećava potrebu za vitaminom E.

Dodaci ishrani

6. razlog

Šesti razlog – poremećaj metabolizma vode i soli nastaje usled prekomerne konzumacije kafe, čaja, začina (so, sirće, začini), što dovodi do pogoršanja apsorpcije vitamina i minerala iz hrane. Što dalje utiče na vaše – kosti, ligamenti, hrskavice, zglobove, mišiće, nervni sistem, bubrege, endokrini sistem, genitourinarni sistem…

Ekonomski razlog

Ekonomski razlog da se jede u potpunosti  zdravo je “preskup” za mnoge ljude. Bitan je i ekonomski aspekt potrošnje dijetetskih suplemenata. Naravno, kvalitetan proizvod, potpomognut naučnim dostignućima, napravljen od sertifikovanih sirovina, ne može koštati manje od određene sume. Ipak, upotreba dijetetskih suplemenata ima ekonomskog smisla. Na kraju krajeva, da biste uz hranu dobili potrebnu količinu elemenata u tragovima i vitamina, moraćete da jedete skup proizvoda koji će koštati mnogo više.

Na primer, dnevna norma vitamina C u 2 kg jabuka, vitamina A – u 1,5 kg šargarepe, kalijuma i magnezijuma – u 2 kg banana. A poenta nije čak ni cena proizvoda, već činjenica da je na ovaj način nemoguće zadovoljiti dnevnu potrebu za biološki aktivnim supstancama. Čak i najispravnija normalna kalorična dijeta ima manjak od najmanje 20-30% većine vitamina, minerala, flavonoida itd.

Upotreba dijetetskih suplemenata

Razlozi potrebe za upotrebom dijetetskih suplemenata uključuju loše navike (alkohol, pušenje, jedenje brze hrane). Svi ovi faktori negativno utiču na dostupnost i apsorpciju većine hranljivih materija. Dodaci ishrani će pomoći u otklanjanju ove pristrasnosti. Ali ne treba zaboraviti na potrebu da se uzdržimo od zlostavljanja organizma.

Poenta svega navedenog je da čovek, ako zaista želi da bude zdrav, treba veoma ozbiljno da razmisli o uzimanju neophodnih dodataka ishrani.

Mnogi ljudi potpuno pogrešno veruju da ih vitamini i mikroelementi sadržani u dijetetskim suplementima momentalno ispunjavaju novim snagama. To nisu energetske tablete. Reč „vitamin“ potiče iz engleskog jezika vitamine (naknadno skraćeno u vitamin), od lat. vita „life“ + engleski. amin „azotna supstanca“ – „vitalni amin“, a vitamini su neophodni za brojne biološke procese koji se odvijaju u organizmu, među kojima je posebno značajan rast, varenje, mentalna budnost i otpornost na infekcije. Vitamini omogućavaju telu da optimalno koristi proteine, masti i ugljene hidrate, istovremeno ubrzavajući hemijske reakcije. Vitamini i minerali nisu samo nešto poželjno za zdravlje. Oni su njen temelj, njegova osnova.

Od 92 prirodna hemijska elementa, 81 se nalazi u ljudskom telu. 12 elemenata naziva se strukturnim, jer čine 99% elementarnog sastava ljudskog tela (C, O, H, N, Ca, Mg, Na, K, S, P, F, Cl).

Pročitali ste: „Dodaci ishrani“
Mirijam Soldatović-Buneta, Doktor More