Fizička aktivnost – vežbe: šta sve mogu dati

Sedam stubova zdravlja

fizička aktivnost

Raspršivanjem ustajale vode vežbanjem sprečavate stagnaciju tela. Zbog toga je fizička aktivnost četvrti stub zdravlja. Naši članci su već rekli da se ljudsko telo sastoji od oko dve trećine vode. Razmislite o tome šta se dešava sa vodom koja stoji u šolji, lokvi ili ribnjaku. Na kraju, postaje prekrivena filmom, ispunjena patogenim mikrobima i postaje bukvalno otrovna.

Tekuća voda je obično slatka voda. Reke i vodopadi su lepi i primamljivi – živi su. Ovo je najbolja ilustracija vežbanja tj. fizičke aktivnosti.
Fizička aktivnost osvežava telo, uklanja toksine i ćelijske ostatke iz njega, čini misli oštrim poput sečiva i ispunjava nas snagom i energijom.

Fizička aktivnost pomaže u sprečavanju raka.

Rezultati studije Američkog udruženja za rak pokazuju da vežbanje značajno smanjuje rizik od raka dojke, debelog creva i eventualno endometrijuma i prostate.

Fizička aktivnost pomaže u sprečavanju srčanog udara i drugih srčanih bolesti.

Koliko god ironično zvučalo, fizička aktivnost daje srcu toliko potreban odmor. Razlog za to je što srce sedentarne osobe ima mnogo veće opterećenje od srca aktivne osobe. Zašto? Ovde se moraju identifikovati dve glavne tačke.

Srce aktivne osobe kuca 60-70 ili manje otkucaja u minuti (86.400 otkucaja dnevno) , a sedentarna osoba 80 otkucaja u minuti (115.200 otkucaja dnevno). Srce potonjeg je u lošijem obliku i funkcioniše manje efikasno. Opipljiva razlika, zar ne?

Jedina prilika da ojačate kiseonikom vaše srce se dobija između otkucaja. Što su ove pauze duže, više krvi koja može da zasiti ovaj vitalni organ ulazi kroz njega u koronarne arterije. Redovno vežbanje vremenom dovodi do širenja koronarnih arterija, što poboljšava snabdevanje srca krvlju. Što je srce jače, to ređe kuca, odmarajući se češće i duže.

Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju limfe u telu.

Limfni sistem je glavni borac protiv mikroba i sakupljača ćelijskih ostataka. On uklanja toksine i otpadne ćelije i „prati red“, prenoseći bakterije, viruse i druge štetočine u limfne čvorove, gde ih potpuno uništavaju bele krvne ćelije. Limfna tečnost igra toliko važnu ulogu da se u ljudskom telu nalazi čak tri puta više od krvi. Ona se kreće kroz razgranati sistem veoma tankih sudova, koji se obično nalaze paralelno sa venama i arterijama.

Ali limfni sistem ima jednu veoma važnu osobinu: tečnost u njemu cirkuliše zahvaljujući kontrakcijama mišića, a ne zbog otkucaja srca.
Limfni sistem – vaša interna služba za sprovođenje zakona i sakupljač smeća u jednom licu – sa umerenim naporom, biće mnogo efikasnije da se nosi sa svojom funkcijom zaštite tela od napada klica koje uzrokuju bolesti i uklanjanja ćelijskog otpada iz njega.

Fizička aktivnost smanjuje nivo stresa

Redovno vežbanje podstiče telesnu proizvodnju neurotransmitera, istovremeno pomažući u smanjenju nivoa kortizola, čineći da počnete da osećate manje stresa.

Jedan naučnik je sproveo eksperiment na laboratorijskim pacovima. Jednu grupu životinja izložio je 24 sata dnevno električnoj struji, zaslepio jarkim svetlom i omamio glasnim zvukovima. Do kraja meseca, svi pacovi, ne izdržavši stres, su umrli. Nakon toga, naučnik je uzeo drugu grupu pacova, primoravajući ih da redovno vežbaju u točku. Nakon što su sve životinje dobile dovoljno fizičkog napora, podvrgnuo ih je potpuno istim testovima kao i prethodnike. Iznenađujuće, ovi pacovi nisu umrli: časno su izdržali sve poteškoće i ostali zdravi.

Ako je vaš život pun stresnih situacija, obavezno odvojite vreme za vežbanje. Vežbanje bukvalno sagoreva hemikalije koje telo oslobađa pod stresom.
Takođe, fizička aktivnost tj. vežbe doprinose normalizaciji težine, smanjuju apetit, usporavaju proces starenja, blagotvorno utiču na proces razmišljanja, poboljšavaju pamćenje i brzinu reakcije.