Kamčatska kraba i društvo u čast ove životinje

Još 70-ih godina XIX veka, u zalivu Petra Velikog, kraj obale Dalekog Istoka, lovile su se kamčatske krabe. Prva ruska fabrika konzerviranja rakova u Primorskom kraju počela je sa radom 1908.godine. Nakon 1914.godine, došlo je do velikog prekida, jer u Rusiji nije bilo vreme za proizvodnju delikatesa. Tek 1923.godine su se na svetskom tržištu pojavile sovjetske konzervirane krabe, a do kraja 1928.godine ruski krabolovci počeli su da osvajaju primat na svetskom tržištu kraba, koji su zardržali i do danas.

Konzervirana kraba je bila namenjena za izvoz i sovjeti nisu bili naviknuti na ovaj delikates. Zato, kada se konzervirana kraba pojavila u prodavnicama, slabo su je kupovali. 1938.godine se čak pojavio i reklamni poster koji je kasnije postao poznat,

“Vreme je da svi probaju kako su krabe ukusne i meke”.

 

Kraba ili rak

 

U stvari, prema telesnoj građi kamčatska kraba uopšte nije kraba, već spada u rakove. Ipak spolja izgleda kao kraba pa se taj naziv zadržao. U anatomiji kamčatske krabe ima mnogo zanimljivosti: na primer, stomak je bliže glavi, a srce se nalazi na zadnjem delu tela. Kraba ima 10 nogu, hoda na osam, a preostale dve služe kao „ruke“, njima čisti škrge, desnom „rukom“ drobi morske ježeve za hranu, dok levom, poput noža, seče crve i drugu meku hranu.

Kamčatske krabe žive 15–20 godina, zimi svake godine, na zapadnoj obali Kamčatke, uranjaju do dubine od 200 metara, a u proleće se podižu da bi se okupale u plitkoj vodi. Svake godine, krabe se mitare, i tokom 3 dana mitarenja, ne obnavljaju samo ljusku, već i ceo gastrointestinalni trakt i tetive.

 

Rusko hitinsko društvo

U proizvodnji mesa krabe, ljuska koja predstavlja otpad sadrži do 35% hitina, do 30% proteina, minerala i lipida.

Hitin je otkriven 1811.godine, a prirodni polisaharid hitozan, derivat hitina, prvi put je dobijen iz hitina 1859.godine. Prvi radovi na modifikaciji hitina u Rusiji vršeni su pod vođstvom akademika P. P. Shorygin.

Pokušaje praktične primene hitozana za bojenje i obradu tkanine sproveo je 1941.godine F. I. Sadov. Nakon rata, 50-ih godina XX veka, započela su opsežna istraživanja o hitinu i hitozanu. 70-ih godina prošlog veka proizvedene su prve serije hitozana u moskovskom pogonu za hemijska sredstva Vojkova.

Istovremeno, dokazano je da obrada različitih tehničkih papira hitozanom značajno poboljšava njihove karakteristike. Resorptivni hirurški konci napravljeni su na bazi hitozana.

Od 1961.godine su počeli da proučavaju hitin u Moskvi, na Institutu za biofiziku, Ministarstva zdravlja SSSR. Glavni zadatak ovih studija je i danas aktuelan – stvaranje antiradijacionih preparata. Na životinjama je dokazana visoka efikasnost dobijenog preparata u borbi protiv radijacije, ali su ta dela dugo bila pod pečatom tajnosti i tek poslednjih godina su postala samo delimično poznata.

Sredinom 80-ih godina prošlog veka, stvorena su eksperimentalna postrojenja za proizvodnju hitina i hitozana u  Vladivostoku i Murmansku, a zatim je započela industrijska proizvodnja hitozana, u Moskvi, Moskovskoj oblasti i Primorskoj oblasti, u gradovima Partizansk i Dalnegorsk.

1999.godine doneta je odluka o osnivanju Ruskog hitinskog društva koje bi koordiniralo svim istraživanjima iz oblasti hitina i hitozana u Rusiji.

U oktobru ove godine biće održana 13. Međunarodna konferencija „Savremene perspektive u proučavanju hitina i hitozana“ i 7. Kongres Ruskog hitinskog društva u Ufi.

Hitin i hitozan

Hitin

je polisaharid po strukturi sličan celulozi, sastavni je deo skeleta mnogih životinjskih vrsta, uglavnom rakova, insekata, a nalazi se čak i u pečurkama. Ljuska krabe je glavna sirovina za proizvodnju hitina. Za rakove različite životne dobi sadržaj hitina nije isti: neposredno nakon mitarenje, u novoj mekoj ljusci samo 2–5%, u  “staroj” ljusci je već 18–30%. Hitin se takođe može naći u drugim organima krabe, naročito u hitinskim škrgama 70%.

Hitozan se trenutno koristi u:

  • prehrambenoj industriji,
  • u proizvodnji lakova za nameštaj,

u medicini za:

  • proizvodnju lekova,
  • rastvorljivih filmova i hirurških konaca,
  • terapijskih kontaktnih sočiva,
  • lečenje opekotina i čireva.

 

Hitozan je sposoban da aktivno apsorbuje molekule organske i neorganske prirode, efikasan je u slučaju povećanog toksičnog opterećenja, trovanja hranom  i različitih intoksikacija. Hitozan privlači molekule masti i uklanja ih iz organizma. Jedan molekul hitozana uklanja masti iz organizma u količini 10-12 puta većoj od njegove molekulske mase, pa se koristi u terapiji smanjenja telesne težine.

 

Hitozan:

 

  • Kod gastritisa i čireva, čisti gastrointestinalni trakt od patogenih bakterija, smanjuje inflamaciju, pospešuje zarastanje čireva, stimuliše regenerativne procese mukozne membrane digestivnog trakta
  • Doprinosi brzom i potpunom oslobađanju toksina iz organizma, patogena, gljivica, alergena, soli teških metala, radionuklida
  • Po ulasku u stomak nabubri, prelazeći u supstancu nalik gelu, i štiti mukozu želuca od erozivnih procesa
  • Snižava nivo holesterola, triglicerida i ukupnih lipida u serumu
  • Stimuliše stvaranje bifidobakterija i korisne crevne flore.

AKCIJA

ARTRO

AKCIJA

LEPOTA & ZDRAVLJE

AKCIJA

SNAGA MUŠKARCA