Lignje – morska aristokratija

Plava krv

Ove dve reči se najčešće koriste za opisivanje aristokrata. Nekada smo ovo smatrali figurativnim izrazom, jer je krv svih živih bića crvena, bez obzira na poreklo. Krv crvenom čini hemoglobin, složen protein koji se može vezati za kiseonik i prenositi ga do tkiva organizma. Gvožđe sadržano u hemoglobinu daje boju krvi.

Ali u prirodi, u stvari, postoje i vlasnici plave krvi. To su škorpioni, rakovi, svi glavonošci – lignje i hobotnice. U plavo, tačnije u plavu boju, njihovu krv boji pigment hemocijanin koji sadrži bakar. Lignje i drugi glavonošci nemaju krvne sudove. Hemocijanin doprema kiseonik do unutrašnjih organa i reguliše telesnu temperaturu da odgovara stanju vode.

Zašto su lignje gluve

Ovo je naučno dokazana činjenica. Bilo je mnogo pokušaja stvaranja uslovnog refleksa lignji na zvučne signale. Ništa se nije dogodilo, lignje percipiraju samo niskofrekventne zvučne vibracije, ali ne uz pomoć organa sluha, već na osnovu promene pritiska vode. Paradoks: s oštrim vidom, odličnom orijentacijom u vodi, ovi mekušci ne čuju ništa. Za ovo još uvek ne postoji jasno objašnjenje, ali postoji hipoteza.

Poznato je da se morski sisari (kit ulješura, delfini) hrane uglavnom lignjama. Tokom 1980-ih sugerisano je da oni emituju kratke, ali snažne ultrazvučne impulse koji parališu i čak ubijaju plen. Kitovi ulješure jednostavno sisaju bespomoćne lignje. Iz ovoga su istraživači zaključili da gluvoća može spasiti lignju od toga da bude pojedena, ako ne umre odmah. Ova ideja nije neosporna, postoji mišljenje da je gluvoća nasledna osobina drevnih predaka mekušaca glavonožaca. Međutim, istraživanje se nastavlja i možda ćemo uskoro saznati pravi uzrok gluvoće lignje.

Kraken, on je arhitekta, on je hidra …

Uobičajene pacifičke lignje su male, maksimalno 80 cm, pa čak i zajedno sa pipcima. Ali u okeanima postoje takvi giganti, da ih je bolje ne sresti. Teško ih je videti, stoga su naučnici dugo vremena smatrali džinovske lignje čudesnim herojima mitova. Ali slične mitove govorili su mnogi mornari koji su plovili raznim morima. Ovde vredi razmotriti da li su bajke zasnovane na stvarnom biću.

Čak je Aristotel napisao da na Sredozemlju postoje velike životinje (u današnjim veličinama do 2,5 metra), koje imaju mnoštvo pipaka sa pijavkama.

Naučnici su imenovali misterioznu džinovsku lignju arhitekta. U brojnim legendama i pričama o ribolovu čudovišta figuriraju pod imenom hidra, kraken, pulp.

Džinovske lignje i dalje postoje, ali žive na velikim dubinama, pa je njihov stil života još uvek misterija, ali proučavana je struktura njihovog tela. Nekoliko puta su ova čudovišta pala u ribarske mreže ili bila izbačena na obalu. 

Zašto velike lignje imaju velike oči

Veličina džinovskih lignji dostiže 18 metara, dok su im oči „podudarne“: prečnika 27 cm sa veličinom zenice od 9 cm. Istraživači su bili toliko zainteresovani za takve veličine, da je stvoren matematički model vizije morskih giganata. Prema rezultatima simulacije, ispostavilo se da bi za traženje kolega iz plemena ili za lov bilo dovoljno oko prečnika ne više od 10 cm. Sada pogodite ko je kriv za činjenicu da lignja ima tako velike oči?

Tako je, naučnici ponovo „sumnjaju“ u ove kitove ulješure! Kit ulješura lovi lignje na svojoj teritoriji, na velikim dubinama, gde gotovo da i nema prirodnog svetla. Ogromni grabljivac, koji dodiruje malu ribu i drugi morski život, izaziva izbijanje bioluminescencije, koju ogromne oči lignji registruju na udaljenosti do 120 metara.

Ganglije lignje

Džinovske lignje retko padaju u ruke naučnika, ali u Japanskom moru i na Kurilskim ostrvima, pored obale Kine i Koreje, ulovljena je ogromna količina pacifičkih lignji (Todarodes pacificus), a pored njihove očigledne hranjive vrednosti, otkrivene su i mnoge biološki aktivne supstance korisne za zdravlje.

Konkretno, za stvaranje dijetetskih suplemenata i lekova koriste se vizuelne ganglije pacifičke lignje (najveći deo njenog mozga). Ganglije su skup nervnih ćelija – nervni čvor. Ruski naučnici razvili su tehnologiju za dobijanje svih korisnih supstanci iz ganglija – metod enzimske hidrolize.

Enzimski hidrolizat nervnih ganglija lignji sastoji se od 84% peptida male molekulske mase i 13% slobodnih aminokiselina. Kompleks aktivnih supstanci obuhvata i specifična dragocena masna jedinjenja nervnog tkiva (enzim holinesteraza), vitamine i minerale. Biološki aktivne supstance ganglija su molekulska hrana za ćelije mozga, centralni i periferni nervni sistem.