San – zašto nam je potreban?

Sedam stubova zdravlja

San. Potreba za snom jedna je od najosnovnijih životnih potreba. Kao što su nam neophodni vazduh, voda i hrana tako se ne može funkcionisati bez sna. Ubrzanje života, prilagođeno potrebama modernog doba, dovodi do toga da svetska populacija u globalu sve manje spava. San i spavanje postali su luksuz. Veliko istraživanje u Engleskoj je pokazalo da 77% ljudi nema dovoljnu količinu sna.

San – koliko nam je potreban?

Poznato je da je potrebno između 6 i 8 sati sna za efikasno funkcionisanje. Ipak, ta količina je indiviadualna, a zavisi i od uzrasta. Deci je potrebno 13 sati sna zbog intenzivnog rasta i razvoja. Mladima do 18 godina treba oko 9 sati sna, a odraslima uglavnom od 6 do 9 sati. Da li znate nekoga u okolini ko ovoliko spava?

Naše telo programirano je da se oseća pospano dva puta dnevno. Jedan period je između ponoći i sedam sati ujutru, a drugi je onaj koji nas obično uhvati na poslu ili u školi, a to je između 13 i 16 časova popodne.

Srećom nedostatak sna se može nadoknaditi. Naime, ako iz nekog razloga niste spavali dobro par noći to možete nadoknaditi u sledećih nekoliko dana.

Posledice nespavanja

Nedostatak sna ima širok dijapazon negativnih posledica:

• Suva koža – nedostatak sna čini da koža gubi prirodnu elastičnost, usled čega postaje suva i iritirana.
• Sitne bore – u toku sna telo otpušta melatonin, prirodni antioksidans. Usled nedostatka sna telo ne proizvodi dovoljno antioksidansa koji se bori protiv štetnih radikala koji uzrokuju bore.
• Bubuljice – hormon stresa kao što je kortizol menja svoju vrednost zbog umora i može uzrokovati brojne upale na koži, kao što su bubuljice.
• Gojenje – kad nismo naspavani gladniji smo. Zvuči apsurdno ali zapravo je sasvim logično. Ako ne dobijamo dovoljno energije od spavanja tražimo je na drugom mestu-u hrani!
• Smrzavanje – sigurno vam se nekad desilo da vam je izrazito hladno a ljudi oko vas su u laganoj odeći. Može biti da se prethodne noći niste naspavali.
• Pad imunog sistema – kako nas nedostatak sna čini slabijim moć sistema odbrane od virusa i ostalih bolesti opada.
• Pad koncentracije – san je bitan za sve aspekte funkcionisanja mozga, što uključuje koncentraciju, pamćenje, produktivnost i performanse. Manjak sna utiče negativno na ove aspekte.
• Glukozni metabolizam i dijabetes tipa 2 – nedostatak sna utiče na krvni pritisak i smanjuje osetljivost na insulin. Istraživanje u kojem su učestvovali zdravi, mladi muškarci kojima je spavanje smanjeno na 4 sata, 6 uzastopnih dana, pokazalo je simptome preddijabetičnog stanja. Ovaj problem je rešen posle jedne nedelje adekvatne povećane dužine sna.
• Srčani udar i šlog – istraživanja su pokazala da oni koji spavaju kratko imaju veći rizik od šloga od onih koji spavaju bar 7 do 8 sati.
  Prekid u obnavljanju ćelija i tkiva – tokom noći naš organizam pokušava da nadoknadi ono što smo izgubili tokom dana. Ovo se odnosi na energetske i kardiovaskularne sisteme, tkiva i hormone.
• Usporena konsolidacija memorijskih sistema u mozgu – tokom spavanja naš mozak grupiše informacije koje smo dobili tokom dana. Nebitne briše, a bitne usađuje u pamćenje.
• Izražena percepcija bola – manjak sna nas čini osetljivijim i na bol.

San – kvalitet ili kvantitet?

Kad se razmišlja o spavanju pravac se uglavnom kreće ka količini sna, kvantitetu. Kvalitet sna je izuzetno važan takođe. U kom smislu? U pitanju je dubok san. Kako bismo se zaista odmorili plitak, lak san nije dovoljan. Istraživanja su utvrdila da loš kvalitet sna ima veći uticaj na stvaranje uslova za nastanak hipertenzije nego manjak sna.