Stres – kako ga izbeći? II deo

Sedam stubova zdravlja

Stres – II deo

1. Da bismo se nosili sa stresom, neophodno je promeniti ili svoju percepciju ili svoj odgovor na faktore koje ne možemo kontrolisati.

Kako izbeći stres? Drugi pogled na svet oko sebe kao koncept prvi je opisao poznati psiholog Albert Ellis. Njegova racionalno-emotivna terapija pomogla je mnogim ljudima. „Ako iznenada spontano imate negativne misli“, kaže Ellis, “ ispitajte ih i procenite. I ni u kom slučaju ih ne uzimajte automatski.“

Priča o preživelom holokaustu jevrejskog psihijatra dr Viktora Frankla iznenađujući je primer drugačijeg pogleda na svet. Jednog dana, kada je bio potpuno sam, ostao je go u maloj sobi, na njega je padalo osvetljenje. Shvatio je da je „poslednja od ljudskih sloboda “ – njegova ličnost, individualnost – jedina sloboda koju nacisti koji su ga bacili iza rešetaka nisu mogli da mu oduzmu. Ona se sastojala u samostalnom izboru kako da odgovori na jednu ili drugu situaciju. Svojim zatvorenicima Frankl je predložio da svaki dan ispričaju barem jednu smešnu priču koja se odnosila na ono što će raditi na slobodi.

Viktor Frankl ne samo da je potpuno promenio sopstveni način razmišljanja, već je pomogao i drugim zatvorenicima. Bio je vrlo svestan koliko smeh može biti lekovit i na kraju je čak osnovao zaseban pravac u psihoterapiji, nazvan logoterapija https://logoterapija.rs/ , u kojem humor igra ulogu glavne komponente. Pored toga, Frankl je svojim drugovima dao viziju i osećaj slobode, jer je radnja u njihovim veselim pričama već bila na slobodi.

2. Zahvalnost i blagonaklonost doprinose efikasnom oslobađanju od stresa i napetosti.

Kako izbeći stres?

Promena načina razmišljanja može na najkorisniji način uticati na stanje celog tela, počevši od srca. Srce je, za razliku od drugih vitalnih organa, kroz širok sistem komunikacije povezano sa mozgom, zbog čega ima jedinstven i prilično ozbiljan uticaj ne samo na telo, već i na emocije. Obavlja mnogo više funkcija nego samo funkciju pumpe.

Takođe obavlja funkcije hormonske žlezde i organa osećanja, kao i centra za kodiranje i obradu informacija. Sadrži oko 40 hiljada neurona ili nervnih ćelija. Sa svakim otkucajem srca šalje čitav niz neuroloških, hormonalnih, elektromagnetnih i informacija povezanih sa krvnim pritiskom mozgu, kao i drugim sistemima i organima tela, što u velikoj meri utiče na emocije i opšte stanje.

Srce ima magnetno polje koje je oko 5 hiljada puta jače od magnetnog polja mozga. Takođe ima električno polje koje je 40-60 puta jače od sličnog polja mozga. Da bismo bolje ilustrovali mehanizme ljudskog tela, opisujemo jednu priču.

Kristijan Gjugens, koji je živeo u XVII veku kao časovničar, izmislio je časovnike sa majakom. Jedne večeri, ležeći u krevetu i diveći se svojoj kolekciji, primetio je da se sva klatna njegovog sata međusobno ljuljaju. Huigens je dobro znao da ih nije usmerio na sličan način, pa je, izlazeći iz toplog kreveta, ljuljao klatna u različitim pravcima i sa različitim amplitudama oscilacija.

Ipak, nakon nekog vremena, majaci su se, kao i ranije, ponovo isto ljuljali. Huigens nikada nije uspeo da objasni razlog ovog čudnog fenomena. Međutim, mnogo godina kasnije, naučnici su otkrili da su najveći satovi, koji su imali najjači ritam, na kraju sinhronizovali kretanje svih klatna u blizini sa kretanjem njihovog klatna. Ova pojava je nazvana strašću.

Najveće klatno sa satom, koje ima najjači ritam, sinhronizuje kretanje svih susednih klatna. Naše srce, zahvaljujući svom magnetnom polju, koje je pet hiljada puta jače od magnetnog polja mozga, sposobno je da otme sve misli koje se u njemu rađaju, primoravajući da se ljuljaju u ritmu klatna zahvalnosti, potpuno odbacujući strah, anlsioznost, bes, gorčinu, tugu, depresiju i još mnogo, mnogo toga.

drugi deo članka Stres – kako ga izbeći? Sedam stubova zdravlja sledi