Sirovine kupujemo od lokalnih dalekoistočnih ribarskih preduzeća. Oni imaju koristi od toga da ga prodaju, jer kao što smo ranije rekli, to je otpad od reciklaže. Ili će te školjke rakova negde sahraniti ili čak platiti naknadu za odlaganje, ili će nam prodati. Naš rad podržava principe proizvodnje bez otpada.

Na primer, radeći sa kapicom (školjka), ne koristimo sam „petak“ koji se jede, već otpad od prerade koji sadrži ogromne količine aminokiselina uključenih u popravku tkiva: lutein, taurin, glutamin, glicin i drugi. Na osnovu tog ekstrakta razvili smo dodatak ishrani za mrežnjaču oka.

U kamčatskom raku koristimo i otpad za reciklažu. Ljuska sadrži hitin iz kojeg dobijamo hitozan — to je prirodni polisaharid koji se u digestivnom traktu vezuje za molekule masti i uklanja ga iz tela. Zbog ovih svojstava koristi se za smanjenje apetita i holesterola.

Od ribe uzimamo samo kosti, hrskavično tkivo koje sadrži glukozamin, hondroitin i kolagen. Meso ide u prehrambenu industriju. I pravimo preparate za zglobove. Kod istih lignji ne uzimamo ceo trup-samo mozak koji je iza očiju. To je tako mala tačka koju niko ne želi. Ali nakon prerade, proizvod je vredan u svakom smislu.