Uhvatiti ili uzgajati? Šta je marikultura?

Uhvatiti ili uzgajati? Akvakultura je uzgoj i razvoj vodenih organizama pod ljudskom kontrolom u slatkoj ili morskoj vodi. Morski pravac se naziva morska akvakultura ili marikultura, ona ujedinjuje uzgoj i razvoj ribe, mekušaca, ljuskara, algi i drugih vodenih hidrobionata u morima, estuarima i drugim akumulacijama slane vode.

Marikultura može biti:

• ekstenzivna i
• intenzivna.

Ekstenzivna marikultura

Primer ekstenzivne marikulture je tehnologija uzgoja dagnji ​​i kapica, koja se široko koristi u Rusiji. Mladunci divljih vodenih organizama iz planktona se sakupljaju i naseljavaju na posebnim visećim kolektorima, gde se uzgajaju do stadijuma odraslih jedinki bez veštačke prihrane. U iste svrhe grade se podvodni pejzaži, na primer, veštački grebeni u kojima utočište nalaze pokretne životinje i posebne neravne površine za naseljavanje obrastajućih životinja. Takođe se praktikuje presađivanje hidrobionata na mesta povoljnija za njihovu ishranu i rast. Ovaj pravac marikulture ima dugu istoriju.

Intenzivna marikultura

Intenzivna marikultura je aktivan veštački uticaj na jednu, nekoliko ili sve faze životnog ciklusa uzgojnog objekta. Odabrane jedinke se veštački razmnožavaju ovom metodom, a zatim uzgajaju do željene veličine na posebnim biljkama u različitim vodenim područjima. U morske plantaže se unose dodatna hrana i đubriva i vrši selekcija za uzgoj vodenih organizama željenih kvaliteta. U praksi je češći mešoviti tip pomorske privrede.

Od antike do savremenosti

Uzgoj vodenih stanovnika, posebno riba, počeo je veoma davno, pre najmanje 4 hiljade godina u Kini i odvijao se u barama za uzgoj slatkovodne ribe. Pre 500 godina u Nebeskom carstvu se uzgajala ne samo riba, već i ostrige i druge školjke. Stanovnici mediteranskih obala Rimskog carstva uzgajali su cipal u lagunama.

Još u 15. veku su na Havajskim ostrvima postojali bazeni za uzgoj morske ribe, koji su od mora bili ograđeni dugim bedemima i branama. Do početka prošlog veka preživelo je više od 150 takvih drevnih struktura.

Japanci su već u 17. veku počeli uspešno da uzgajaju ostrige i dobijaju po nekoliko desetina hiljada tona algi i školjkaša (ostrige, kapice itd.) godišnje.
U Rusiji su se farme šarana pojavile u 12.-13. veku, prvo pri manastirima, a kasnije i na zemljoposedničkim farmama i državnom zemljištu. Trenutno vodeće ribarske zemlje sveta aktivno razvijaju industriju akvakulture.

Šta je razlog za toliku pažnju ovoj industriji?

Uhvatiti ili uzgajati?

Ekonomske zone

Nakon uspostavljanja ekskluzivnih ekonomskih zona od dve stotine milja, većina vodećih ribarskih sila osetila je ograničene mogućnosti za razvoj industrijskog ribarstva. Opterećenje ribolovom tradicionalnih ribolovnih područja postalo je previsoko, što je dovelo do smanjenja prirodnih rezervi vodenih bioloških resursa u ovim regionima.

Razvijene su isplative industrijske tehnologije za uzgoj vrednih ribljih vrsta. Troškovi veštačke proizvodnje jedne tone ribljih proizvoda u odnosu na jedinicu proteina manji su od cene mesa goveda i svinja za oko 2,5 puta, a živine  za 1,5 puta. Produktivnost farmi akvakulture je generalno mnogo veća od produktivnosti poljoprivrednog zemljišta.

Svetska populacija nastavlja da raste brzim tempom, što povećava problem bezbednosti hrane.

Farme akvakulture obezbeđuju mnoge dodatne poslove, što je posebno važno za zemlje sa velikom gustinom naseljenosti i malom zaposlenošću. Kina, Indija, Indonezija, Vijetnam, Japan, Bangladeš, Tajland, danas su u grupi svetskih lidera u razvoju akvakulture. U ovim azijskim zemljama pretežno se koristi ručni rad.

Uhvatiti ili uzgajati?

Ribnjaci

U ribnjacima razvijenih evropskih zemalja – Norveške, Velike Britanije, Danske, Holandije, Finske, svi proizvodni procesi su automatizovani. Trenutno je oko 10 miliona ljudi direktno uključeno u akvakulturu, a više od 90% njih je u azijskim zemljama. Prema statistikama, jedno radno mesto u sektoru akvakulture obezbeđuje u proseku četiri radna mesta u srodnim delatnostima (prerada, transport, proizvodnja stočne hrane, opreme i komponenti, marketinške usluge itd.). Kao rezultat toga, broj radnih mesta stvorenih zahvaljujući akvakulturi se približava brojci od 200 miliona.

Najproduktivnija vrsta biljaka veštački uzgajanih na Zemlji su morske alge, a među njima je najviše zastupljena Japanska laminarija. Njen prinos dostiže 200-300 tona vlažne težine po hektaru, što odgovara 50-65 tona suve težine. Prema podacima Svetske organizacije za hranu, godišnja berba industrijski uzgajanih algi u svetu iznosi preko 4,5 miliona tona godišnje.

Pročitali ste članak: „Uhvatiti ili uzgajati? Šta je marikultura?“
Mirijam Soldatović-Buneta, Doktor More