Hrana – Sedam stubova zdravlja

Sedam stubova zdravlja

Hrana Prelazeći na treći stub zdravlja, živu hranu, neophodno je shvatiti činjenicu da bilo koji proizvod koji uđe u usta može proizvesti život ili smrt. Živa hrana pretežno postoji sirova ili gotovo sirova. Tu spadaju povrće, voće, žitarice, semenke suncokreta i orasi. Svi su lepo upakovani u koru, ljusku i seme. Živa hrana se bere direktno iz grmlja, drveća, polja i kreveta.

Štetna hrana

Mrtvi proizvodi (štetna hrana) su sušta suprotnost živima: oni su živi proizvodi koji su pali u ljudske ruke i modifikovani do neprepoznatljivosti na sve moguće načine. Čovek je bio taj koji je produžio njihov rok trajanja na sobnoj temperaturi do gotovo nezamislivih granica i napunio ih hemikalijama koje izazivaju zavisnost kod nesuđenog kupca. To obično znači da proizvođač u svoj proizvod dodaje veliku količinu šećera, koji na tržištu nosi razne nazive:

• „dekstroza“,
• „kukuruzni sirup“,
• „fruktoza“,
• „glukoza“ i
• niz drugih „-oza“ .

To takođe znači da proizvođač u proizvod dodaje razna ulja, zagrevajući ih na opasno visoke temperature. Kao rezultat toga, sve korisne i hranljive supstance se uništavaju, pretvarajući se u nešto sasvim suprotno – smrtonosnu, toksičnu supstancu koja nanosi ogromnu štetu ljudskom telu. Ova supstanca se naziva hidrogenizovano ili delimično hidrogenizovano ulje. Ovo ulje je prisutno u većini namirnica – krekerima, poslasticama, lepinji za hamburger i tako dalje.

Koliko hrane pojedemo za čitav život?

U proseku, osoba pojede nešto više od dva kilograma hrane dnevno. I za ceo život, kroz gastrointestinalni trakt prođe oko 70 tona hrane, koju će naše telo apsorbovati.

Život rađa život. Smrt rađa smrt.

Nezdrava hrana vodi u začarani krug. Počevši da konzumiraju puno slatkiša, ljudi padaju u začarani krug, iz kojeg je izaći veoma, veoma teško. Kada osoba pojede krofnu, parče torte ili pite, ili, na primer, popije šoljicu desertne kafe, nivo šećera u krvi naglo raste. Međutim, nakon nekoliko sati, oseća se takozvani efekat biča. Nivo šećera brzo opada, a osoba odmah počinje da poseže za nečim što može da ga vrati na optimalan nivo. Najbrži način da rešite ovaj problem je da pojedete nešto slatko ili sa puno skroba. Dakle, čovek luta po ovom krugu iz dana u dan.

Štetna hrana umiruje.

U stresnim situacijama, ljudi često posežu za hranom koja ih smiruje: slatkom, masnom, slanom i hranom koja sadrži skrob. Hrana bogata šećerom i skrobom povećava nivo serotonina, hemikalije odgovorne za dobro raspoloženje. Čokolada povećava nivo dopamina – još jednog hormona dobrog raspoloženja. Generalno, dok su u depresivnom ili uznemirenom stanju (kada su nivoi serotonina ili dopamina preniski), ljudi nehotično počinju da jedu ono što pomaže telu da oslobađa ove supstance.

Hrana – Problem gojaznosti

I tako, postoji mnogo razloga zbog kojih ne možete izgubiti višak kilograma i ne dobiti ga ponovo. Međutim, glavna je da štetna hrana umiruje. Problem gojaznosti je u većini slučajeva na neki način povezan sa emocionalnom stranom ljudskog života. Ipak, možete se kontrolisati i ograničiti, a da se više ne obraćate hrani kao izvoru utehe. Trebalo bi da naučite da opraštate sebi i na kraju se oslobodite osećaja krivice i srama koji vas uznemiruje.

Pročitali ste članak: „Hrana – Sedam stubova zdravlja“
Mirijam Soldatović-Buneta, Doktor More